Nekada su ljudi, naročito u srednjem veku i u vremenu 1. i 2. Svetskog rata bili zaista fizički gladni.
Sećanja na tu fizičku glad, sećanja naših predaka i generalno ljudi koji su živeli pre nas, plutaju u predačkom i kolektivnom nesvesnom, čekajući da budu isceljena.
Ono u šta duboko verujem jeste da svaki problem koji se javi na fizičkoj razini postojanja prvo nastane na energetskom (spiritualnom) kao i mentalno-emocionalnom nivou.
Te stoga, tu ogromnu glad koja je zadesila naše pretke možemo tumačiti kao prvenstveno emocionalnu glad: glad za ljubavlju!
Danas, mi nismo fizički gladni, jer živimo u izobilnom svetu u kom nam je obilje hrane itekako dostupno,ali emocionalna glad je snažnija nego ikada, čini se!
To što živimo u izobilju razvnovrsne hrane učinilo je samo da se sve više EMOCIONALNO PREJEDAMO, kako bismo ,,popunili" te praznine unutar sebe nastale usled dubokog nedostatka ljubavi i namirenja osnovnih, primarnih potreba koje nisu nama namirene u detinjstvu, ali nisu bile dovoljno namirene ni našim precima, ni generacijama pre nas...
Stoga, danas imamo ovu zanimljivu pandemiju: pandemiju emocionalne gladi!
Gladni smo toga da budemo BEZUSLOVNO VOLJENI.
Gladni smo toga da budemo VIDJENI i ČUJENI.
Gladni smo toga da budemo DOŽIVLJENI.
Gladni smo toga da naša autentičnost bude DOZVOLJENA.
Ta glad vrišti iz nas i to vidimo u svetu koji nas okružuje, kroz silno i neumorno privlačenje pažnje izgledom/materijalnim stvarima/statusom na društvenim mrežama, u medijima i ostalo.
Dokle će GLAD vladati ovim svetom?
Dokle će nas emocionalna glad kontrolisati i voditi u destruktivne navike kao npr. pomenuto emocionalno prejedanje?
Koliko nam još bolesti/kilograma/nezadovoljstva sobom treba da bismo shvatili koliko smo i čega zaista gladni i kako bismo svesno krenuli u NAMIRENJE svoje?
Namirenje se dešava kroz konekciju sa nenamirenim delom svog bića, svoje podsvesti, a to je naše unutrašnje dete.
Kao dete mi smo očekivali da budemo bezuslovno voljeni, uvek vidjeni, čujeni i doživljeni od strane roditelja i okoline, ali na žalost dobili smo: uslovnu ljubav, zanemarivanje, verbalno i/ili fizičko nasilje, nedovoljnu vidjenost i čujenost, gluvoću za naše istinske emocionalne potrebe.
Odgovorni smo prema tom svom unutrašnjem detetu koje toliko pati, da vrišti iz nas, tražeći pažnju i ljubav spolja... No, to namirenje spolja nikada ne dodje zaista.
Ili dodje kratko (od partnera, prijatelja, roditelja, deteta i sl) pa nestane, pa još više patimo...
Jedina osoba koja može sebe namiriti smo mi sami.
I to radimo upravo kroz konekciju sa detetom u sebi.
Ako ne znate kako da se povežete sa detetom u sebi i pružite mu neophodno namirenje, pozivam vas da mi se pridružite u instagram live-u 09. januara u 21h u kom ću voditi meditaciju pod nazivom ,,NAMIRENJE EMOCIONALNE GLADI". Live će ostati sačuvan u vidu snimka na mom profilu da biste ovu meditaciju mogli prolaziti kad god poželite.
Dajte sebi, svakoj svojoj ćeliji, detetu u sebi, čistu bezuslovnu ljubav,
i više nikada nećete biti zaista gladni.
Zagrljaj,
vaša Kristina
